NLP principi

Predstavljeni NLP principi sačinjavaju NLP i suštinu NLP-a. Oni su bili polazna osnova rada vrhunskih psihoterapeuta za koje do sada možda niste čuli. Ono što je sigurno da u vašem bližem ili daljem okruženju sigurno postoje ljudi koji su napravili pomak i koji su inspirisali druge da krenutu napred i dostignu željeni cilj.

Iskustvo ima strukturu

1. Iskustvo ima strukturu

Ovo je najvažniji princip NLP-a zato što su Bendler i Grinder od njega krenuli kada su počeli sa proučavanjem rada Fritca Perlsa. Oni su pretpostavili da rezultati koje je ovaj psihoterapeut postizao nisu isključivo rezultat primenjenih tehnika, već da postoji nešto dublje što omogućava Perlsu da seansu vodi baš na način koji je potreban klijentu.

Struktura koja stoji iza iskustva, u datoj situaciji, se odnosi na stavove koje osoba ima, na ono što je osobi važno, na ono kako osoba sebe doživljava, na ono što osoba sebi govori itd. jer se na njemu zasniva stav da se svako iskustvo može “modelovati“, odnosno, da svaki rezultat ima unutrašnju strukturu koja nije vidljiva ali koja dominantno utiče na njega.

Ukoliko želimo da postanemo šampion u nekoj oblasti pored vrhunske veštine potrebno je da ovladamo strategijama, načinima razmišljanja, vrednostima, uverenjima i vizijom koji imaju šampioni jer to je podloga na kojoj se veština razvija.

Cilj NLP-a je da napravi vrlo konkretne opise iskustva tzv. modele. Dobri modeli su jednostavni i druge osobe ih lako mogu slediti i naučiti. NLP polazi od toga da se sve veštine mogu modelovati, međutim nije moguće preuzeti i iskustvo osobe koju modelujemo. Iskustvo moramo sami da kreiramo. Ukoliko u proces kreiranja iskustva krenemo sa stavom uzbudljive radoznalosti i eksperimentisanja mi smo napravili najvažniji prvi korak.

Reakcija sagovornika daje značenje komunikaciji

Reakcija sagovornika daje značenje komunikaciji

Svako ponašanje je komunikacija. Kada govorimo, ali i kada ćutimo, mi komuniciramo. Ukoliko ono što činimo ili ne činimo, govorimo ili ne govorimo utiče na ljude oko nas, mi konstantno nešto saopštavamo tj. komuniciramo. Naša verbalna i neverbalna komunikacija konstantno prenose “poruke” drugim ljudima. Praktično, ne možemo da ne komuniciramo.

Obzirom da u NLP-u operišemo subjektivnim doživljajima, nebitno je šta se desilo u nekoj situaciji, već je važno kako smo mi ili naš sagovornik registrovali to što se desilo. Bez obzira na nameru, odgovorni smo da prenesemo poruku do slušaoca na pravi način. Slušalac nema odgovornost da primi poruku onako kako smo mi želeli.

Apsolutno je nevažno šta prodavac misli o svojoj prezentaciji ukoliko klijent misli da prezentacija nije dobra. Ukoliko je naš cilj da klijent kupi proizvod, važno je samo da li će on to i uraditi posle ove prezentacije, i ako to ne uradi, da dalje menjamo svoje ponašanje dok ne postignemo ovaj cilj – prodaju proizvoda.

Prihvatanje ove trezvene realnosti se isplati. Svest o ovom nam može pružiti više kontrole nad uticajem koji imamo na druge ljude, kao i nad rezultatima koje postižemo u radu sa njima.

Mapa nije teritorija

Mapa nije teritorija

“Mapa nije teritorija“ je metafora poznatog poljskog filozofa Alfreda Korzibskog (Alfred Korzybsky). Mi percipiramo samo veoma mali deo sveta u kome živimo i na bazi te percepcije kreiramo subjektivno iskustvo – kreiramo sopstvenu „mapu“ koja opisuje našu realnost. Iako ih nekada izjednačavamo, realnost i naša percepcija realnosti su dva potpuno različita pojma. Neretko je naš „realan“ i „objektivan“ stav suprotstavljen „realnom“ i „objektivnom“ stavu našeg sagovornika.

Dakle, u NLP-u „mapa“ je metafora za našu predstavu o svetu a „teritorija“ je metafora za stvaran svet. „Mape“ ne delimo na tačne i pogrešne, već na manje ili više korisne i beskorisne u datom kontekstu.

Tokom života naša mapa realnosti se menja, nekada se širi nekada se skuplja, nekada postojeću mapu menjamo za korisniju. Nekad ulazimo u konflikt sa drugim ljudima zato što njihova mapa nije ni nalik našoj. Naša mapa sveta je određena načinom na koji gledamo svet. Ako promenimo svoj pogled na ljude i događaje, primetićemo da oni imaju drugačije značenje za nas i da svet počinje da se menja sam od sebe. Najvažnija stvar u vezi sa mapama je da, koliko god nam bile bliske i drage, ni jedna od njih nije tačna. Mape su samo sredstvo (a ne cilj) koje možemo promeniti ukoliko to želimo. NLP nam nudi alate kojima možemo da, u određenom kontekstu, beskorisne mape zamenimo korisnim.

Ljudi za sebe uvek biraju najbolju opciju

Ljudi za sebe uvek biraju najbolju opciju

Nekada se dešava da opcija koju vidimo kao najbolju nije i dugoročno naš najbolji izbor, ali u datom trenutku na osnovu raspoloživih informacija i dotadašnjeg iskustva ona je najbolja! „Izbor“ je jedna od osnovnih vrednosti NLP-a, pa su i situacije sa višestrukim izborima visoko vrednovane.

Ono što se obično smatra greškom (pogrešnim ponašanjem, loše izabranom opcijom) je samo naš subjektivni doživljaj.

Ukoliko sebi i drugima omogućimo veći izbor različitih opcija, svakako ćemo izabrati najbolju.

Iza svakog ponašanja krije se dobra namera

Iza svakog ponašanja krije se dobra namera

Jedan od osnovnih principa Perlsa, Satirove i Ericksona, u radu sa klijentima bio je da se iza svakog ponašanja, ma koliko ono bilo nefunkcionalno, čak i destruktivno, krije dobra namera.

Čak i destruktivna ponašanja u pozadini imaju dobru nameru. Svi znamo da je pušenje štetno po zdravlje, ali dobar deo populacije puši. Postoji momenat uživanja ili smirivanja koji jeste dobra namera koja stoji iza pušenja. Drastičniji primer je npr. pljačka banke, pljačkaš ima dobru nameru da (možda) sebi obezbedi lak i ugodan život.

Verovatno je svako od nas bar jednom u životu bio u situaciji da pomisli: „sve što uradim pokvarim“ ili „nikada ništa ne uradim kako treba“. Ipak, čak i ako ste tako nešto pomislili sigurno ste u datoj situaciji poželeli za sebe najbolje rešenje i imali ste dobru nameru da postignete određene stvari ali je vaše iskustvo i informacije koje ste imali na raspolaganju učinili da preuzete akcije nisu dale željeni rezultat.

Generalno je koristan koncept da se prilikom interakcije sa drugima potrudimo da prepoznamo dobru nameru koja stoji iza „čudnih“ izbora ili ponašanja i da se potrudimo da prilikom preuzimanja bilo kakve akcije ponudimo alternativu za zadovoljenje te dobre namere.

Um i telo čine celinu

Um i telo čine celinu

Ovo je i najpraktičniji od svih NLP principa, i to zato što je svako od nas uspeo bar jednom da ga iskusi. Ovaj princip podržava model NLP-a koji kaže da mislii, emocije i fiziologija čine celinu. Koliko puta vam se desilo da kada ste dobro raspoloženi ljudi sa kojima se svakodnevno viđate primete da dobro izgledate? Nasuprot tome, kada smo tužni, imamo veće šanse da navučemo neku prehladu. Imunobiologija proučava upravo vezu između našeg imunog sistema, naših misli i našeg emocionalnog stanja. Kreatori NLP Bendler i Grinder su na svojim kursevima znali da poruče:

„Mi ne kažemo da su svi problemi psihološki, ali, ako pretpostavimo da jesu, možda ćemo moći da pomognemo rešavanje tog problema. Sve NLP principe želimo da sagledamo iz ugla primenljivosti u oblasti ličnog razvoja i uspeha.

Zamislite, na trenutak, da ste u ulozi prodavca koji ulazi u zgradu svog potencijalnog klijenta koja je sva u mermeru i staklu. U kojoj je sve „pod konac“, u kojoj se pod sija a prijatna muzika i lep miris vas dočekuju na samim vratima. Nekada se može desiti da upravo ovako savršeno okruženje može da pospeši blagu anksioznost u vezi sa sastankom koji upravo treba da počne. Ukoliko se tako nešto desi i vaše telo odreaguje blagim „grčom“, skoro izvesno će brzo i vaše misli otići u „negativnom“ pravcu. Teško je da mislima ostanete usmereni na željeni rezultat ako vaše emocije vrište „vadi me odavde!“

Mi posedujemo sve resurse koji su nam potrebni da bismo napravili promenu

Mi posedujemo sve resursi koji su nam neophodni da bismo napravili promenu

Ovaj princip kaže da se u nama nalazi rešenje potencijalnih problema, kao i izvor resursa potrebnih za bilo kakvu promenu. Jedna od najpoznatijih izjava Ričarda Bendlera, a koja ima direktnu potporu u ovom principu je „Nikad nije kasno za srećno detinjstvo“.

U NLP-u se pretpostavlja da smo mi taj kritični element koji ostvaruje promenu, a ne neki spoljašnji faktori. Mi smo razlika koja pravi razliku. NLP nam samo pomaže da se „prisetimo“ resursa koji su u nama i nudi modele koji nam pomažu da tim resursima pristupimo. Čak i ako nam treba npr. mnogo novca, promena i ostvarenje cilja zavise od nas, mi smo ti koji moramo zaraditi taj novac… čak i kada ga dobijemo od nekog drugog, mi smo ti koji moramo preuzeti akcione korake, koristeći sopstvene resurse za postizanje tog cilja.

Kada nešto ne funkcioniše – probaj nešto drugo

Kada nešto ne funkcioniše probaj nešto drugo

Koliko puta ste bili u situaciji da vam neko kaže: „Sto puta sam ti rekao da…“? Ako je neko sto puta ponovio jednu rečenicu i na nju uvek dobio isti odziv postavlja se pitanje da li je možda mogao da uradi nešto korisnije? Ukoliko vaše dete na 6 različitih načina izbegava pranja zuba, na vama je da smislite barem 7 načina kojima ćete uspeti da ga uverite da to treba da uradi.

Bendler kaže da su ljudi skloni da ponavljaju neki niz intervencija koje su napravili u prošlosti i koje su bile uspešne, nadajući se da će ponovo ostvariti uspeh u sadašnjosti. Uspeh je jedno od najopasnijih iskustava koje čovek može da doživi, naročito ukoliko je ostvaren na početku karijere. U takvim situacijama često nastavljaju da ponavaljaju iste aktivnosti verujući da će im doneti nove uspehe čak i kada su sve ostale okolnosti promenjene.

Povezano sa ovim, malo drugačija verzija istog NLP principa kaže: „element sa najvećom fleksibilnošću u nekom sistemu biće u mogućnosti da kontroliše taj sistem“ (ova rečenica je zapravo uz minimalne modifikacije preuzet „zakon neophodne raznovrsnosti“ koji postoji u kibernetici i elementi sistema o kojem se ovde govori mogu biti kako ljudi i druga živa bića, tako i stvari).

Keli govori da je nauci, da bi dalje napredovala, nužno da ponudi različite konstrukte ili modele onoga što se istražuje, sa naglaskom na one koji su upotrebljivi i praktični, tako i NLP kaže da je za napredovanje u životu i učenje važno postojanje korisnih pretpostavki i modela, kod kojih se ne insistira na tačnosti, nego na upotrebljivosti. Upravo je fleksibilnost ključni element koji dovodi do toga da prepoznati modeli budu testirani i ukoliko se pokažu korisnim – prihvaćeni.

Ako neko može nešto da uradi, svako može to da nauči

Ako neko može nešto da uradi svako može to da nauči

Modelovanje je proces sticanja veština. Sve veštine su sistematske, strukturirane i postoje obrasci za njihovo sticanje. Zato veštine mogu biti modelovane i duplirane. Ipak, modelovanje ne znači i preuzimanje iskustva modela.

Veštine uvek poseduju strukturu, čak i onda kada deluje kao „magija“. NLP se bavi pravljenjem modela te „magije“ i zadržavanjem onih koji su najuspešniji. Dobar je onaj model kojim se postiže da i drugi ljudi najbolje moguće nauče da rade isto ono što je uradila i osoba koju su modelovali. Čak je i Milton Erikson u početku bio zbunjen kada su Bendler i Grinder krenuli u proces modelovanja njegovog rada, ali je bio oduševljen rezultatima koje su oni postizali u radu sa drugim ljudima upravo uz pomoć njegovog modela.

Uz prvi princip koji smo ovde pomenuli „Iskustvo ima strukturu“ ovaj princip je osnova modelovanja. Sve veštine su sistematske, strukturirane i postoje obrasci za njihovo sticanje, zato veštine mogu biti modelovane i naučene. Ipak, modelovanje ne znači i preuzimanje iskustva modela. Modelovanje je proces prepoznavanja veština i prenošenja na druge ljude.

Neuspeh ne postoji – postoji rezultat

Neuspeh ne postoji postoji rezultat

Ko od nas uvek postiže svoje ciljeve? A ko uvek dolazi do rezultata (pozitivnog ili negativnog)? Možda ne postižemo uvek ono što smo želeli, ali uvek dobijamo neki rezultat. Kako se osećamo kada ne dostignemo postavljeni cilj? A kako kada nešto naučimo? Ne uspeti ili naučiti… Sami biramo na koji način ćemo govoriti o događajima koji su oko nas i time kreiramo svoju realnost. Rezultat će nam, bez obzira da li je pozitivan ili negativan, pomoći da sledeći put budemo bolji.

Često se dešava da prodavci posle nekoliko pokušaja odustanu i potpuno dignu ruke od nekog klijenta. Najčešće je to zato što nemaju dovoljno iskustva i ne znaju da se poverenje i dugoročni odnos stiču vremenom.

Uspeh je rezultat iskustva. Dok je iskustvo rezultat ponavljanja i ponovnih pokušaja. Do kojih ne bi došlo da nismo doživeli inicijalni neuspeh. Tako da bez neuspeha ne možemo da imamo uspeh. Kako uspeh uvek dolazi kao poslednja instanca u ovom nizu onda je neuspeh samo rezultat, odnosno među stanica do cilja. Tako da na rezultate, bili oni pozitivni ili negativni treba gledati kao na povratnu informaciju koja nam pomaže da svaki sledeći put budemo bolji.

Za ovaj princip možemo reći: ne postoji neuspeh, ne postoji ni uspeh, postoji samo izbor, postoji samo fleksibilnost. Ovo je zgodna dopuna ovog principa jer uspeh, nekada, može biti opasna stvar. Čak i kada ostvarimo postavljeni cilj, život se nastavlja. Često ostvaren cilj otvara druge, još veće, ciljeve. Ipak, nekada se dešava da se, ili se možemo „uspavati na uspehu“ i propustiti mnoge šanse, i suština NLP-a je izbor, odnosno sposobnost da budemo fleksibilni.