Rešite se briga!

“Ako me pitate šta je ključ za dugovečnost, reći ćemo da je to izbegavanje brige, stresa i napetosti. A i da me ne pitate, opet ću vam to reći.” – George Burns

Mnogi veruju u rečenicu: ,,Nema poente brinuti o stvarima koje ne možete da kontrolišete jer ne možete ništa da uradite po tom pitanju. Sa druge strane, zašto brinuti o stvarima koje kontrolišete?”

Postoje ljudi koji se nikad nisu opterećivali brigom. Nisu iskusili neprospavane noći ispunjene anksioznim mislima. Ne troše puno vremena razmišljajući o tome šta drugi misle o njima, da li će evro da opadne ili poraste, da li će da dobije povišicu na poslu ili kakva će da im budu deca. Da li znate nekog takvog?

Nije da ove osobe nemaju svakodnevnih izazova. Kao i svi ostali, i oni imaju svoje brige, samo razlika je u tome što oni nisu skloni da troše dragoceno vreme razmišljajući o tome.

Takođe postoje i oni drugi koji su preopterećeni brigom. Autor Džon Džej Čepmen kaže:

“Ljudi se toliko naviknu da brinu da ako ih spasite od davljenja i stavite ih na obalu da se osuše na suncu, sa toplom čokoladom i kolačima u rukama, plašiće se da postoji mogućnost da se prehlade.”

Neki ljudi veruju da ih briga čini sigurnim tako što im briga o nečemu pomaže da ostanu imuni i izbegnu neku nesreću. Ali, istraživanja pokazuju da anksioznost ne pomaže da budemo proaktivni i snalažljivi kada se desi neki problem.

Naučnici na Stanford univerzitetu medicine su sproveli studiju gde su moždanim skeniranjem analizirali studenate druge i treće godine fakulteta dok sabiraju i oduzimaju. Kod dece koja su se osećala “panično” dok rade matematiku pojačala se aktivnost u delovima mozga koji su povezani sa strahom. Strah je izazvao smanjenu aktivnost u delovima mozga koji su uključeni u rešavanje problema.
 
Postoji još jedna studija gde su naučnici sa Ohio State Univerziteta analizirali studente koji su bili zabrinuti za predstojeće završne ispite. Studentima je bilo lako da se preslišavaju ono što su naučili, ali kada ih je uhvatila trema, nisu mogli da prenesu i primene to znanje u drugim situacijama ili pri rešavanju problema. Istraživanja su takođe dokazala da su zdravstveni problemi kao što su astma, srčane bolesti, dijabetes, migrena i gastrointestinalni problem usko povezani sa brigom.
Sada kada znate kako sve briga negativno utiče na vas i vaš organizam, vreme je da je se rešite! Kako?

Redovna meditacija, šetnja, hobi, bavljenje sportom, vođenje evidencije o tome o čemu brinemo mogu smanjiti nivo brige.

Na treningu NLP Practitioner učimo tehniku koja se zove ,,sidrenje”. Tokom treninga, sidrenje se koristi za: pristupanje željenim stanjima, ovladavanjem emocijama u kritičnim situacijama, podsticaju pozitivnih stanja kod sagovornika, doživljaja sadašnjosti onako kako želimo i minimiziranje uticaja onoga što se dešava oko nas. U suštini, sidrenje nam omogućava da se pomerimo iz neželjenog stanja (kao što je briga) u snažnije stanje (smirenost i pouzdanost).
Da biste isprobali ovu tehniku pratite sledeće korake:

1. Izaberite “okidač”.
Okidač može biti pokret ili dodir. Možete da se potapšete po ramenu, uhvatite bradu ili da prekrstite prste.

2. Izaberite stanje koje želite da osetite.
Možda ćete želeti da zamenite brigu sa smirenošću i kontrolom. Ili sa osećajem snage i sigurnosti. Izaberite novo stanje koje vi želite.

3. Prizovite osećaj vašeg novog stanja.
Recimo da ste izabrali da ste snažni i sigurni. Setite se određenog vremena u vašem životu kada ste se osetili tako. Razmišljajte o tom događaju sve dok ne osetite snagu i pouzdanost kroz vase emocije i telo. Ako ne možete da prizovete to vreme, razmišljajte o nekome ko izražava te osobine. Zamislite da ste ta osoba i dozvolite emocijama da vas savladaju.

4. Dodirnite okidač.
Kako se osećate snažniji i sigurniji, “aktivirajte” svoj okidač (potapšite se po ramenu, dodirnite bradu, prekrstite prste ili šta ste već izabrali kao svoj okidač). Pustite vaš okidač čim primetite da osećanja jačine i snage blede.

5. Ponovite korake 3 i 4 nekoliko puta.

6. Testirajte vaše novo sidro.
Posle nekoliko ponavljanja, oslobodite se tih misli. Sada razmišljajte o nečemu što vas obično dovodi do zabrinutosti i anksioznosti. Aktivirajte svoj okidač. Obratite pažnju na nova osećanja u vašem telu koja se javljaju umesto brige.

Važno! Ako primetite da briga tokom dana počinje da se javlja, pomoću ove tehnike možete da je eleminišete u korenu koristeći svoje sidro.
Briga nije “činjenica života” ili nešto morate da trpite. Rešite je se!