5 stvari koje ne bi trebalo da koristite u komunikaciji

Kako je uspešna komunikacija osnova NLP metodologije neophodno je da budemo sigurni u osnovi (izbor reči, kontest, konstrukcija rečenica kao i način izražavanja) kako bismo dalje mogli da je razvijamo. Reči su zaista moćne i način na koji ih koristimo oblikuju naš odnos prema realnosti. Jedna jednostavna reč može uneti radost u život dok druga može naneti štetu

U nastavku ćete saznati kako neke svakodnevne reči utiču na nas i koliko mogu da izmene naše raspoloženje. Lista reči u nastavku predstavlja primer kako nejasne reči mogu negativno uticati na nas. U listi se nalazi 5 stvari koje bi trebalo da prestanete da koristite zbog njihovih mogućih negativnih konotacija.

Nemoguće

Zašto bismo trebali da prestanemo da koristimo reč “nemoguće“? Jednostavno jer nije dovoljno jasna. Prema rečniku, reč se odnosi na problem koji ne može da se reši ili ga je teže rešiti bez uobičajenih sredstava.

Vrlo je teško reći da ste u nemogućoj situaciji jer sve što je potrebno da se reši određeni problem jeste pravi pristup. Osvrnimo se na jedan od NLP principa – Kada nešto ne funkcioniše – probaj nešto drugo. Što više mogućnosti – to bolje. Situacije sa višestrukim izborima daju nam veći stepen slobode.

U grčkom pozorištu, postoji vrsta završetka poznat pod latinskim nazivom Deux ex Machina ili Bog u mašini. Izreka se odnosi na problematičnu situaciju koja može biti rešena intervencijom više sile.

Ne mogu

Postoji razlika između nemoguće i ne mogu. Kada kažemo da je nešto nemoguće, ističemo činjenicu da određena problematična situacija ne može biti rešena bez obzira na pristup.

Sa druge strane, kada kažemo da nešto ne možemo da uradimo to automatski znači da za problem rešenje postoji ali iz nekog razloga mi nismo u stanju da ga rešimo. Ne mogu se toliko često pojavljuje u našim životima:

“Ne mogu da uradim ovo.”
“Ne mogu da se prijavim za ovaj posao.”

Bilo bi najbolje da se uzdržite od korišćenja ove reči. Imajte na umu da uvek postoji rešenje za sve vaše probleme samo morate pronaći najbolji pristup. Reči kao što su “ne mogu” može ugroziti volju pojedinca. Većina ljudi koji imaju tendenciju da koriste ove reči jednostavno nisu dovoljno motivisani da urade ono što žele.

Na primer, razmislite kako reagujete dok prolazite kroz listu konkursa za posao. Dok prolazite kroz beskrajnu listu uslova za radno mesto, iako ste kvalifikovani za veliki broj njih, i dalje mislite da ne možete dobiti.

Bez neuspeha ne možemo da imamo uspeh. Kako uspeh uvek dolazi kao poslednja instanca u ovom nizu onda je neuspeh samo rezultat, odnosno međustanica do cilja. Tako da na rezultate, bili oni pozitivni ili negativni treba gledati kao na povratnu informaciju koja nam pomaže da svaki sledeći put budemo bolji. Ne postoji neuspeh, ne postoji ni uspeh, postoji samo izbor, postoji samo fleksibilnost.

Ljutnja

Ljutnja je veoma složena emocija. Kao što je definisano u medicinskom rečniku, bes je način na koji ljudi reaguju na provokaciju. Ljutnja se takođe može shvatiti kao nelagodnost. Kao i svi termini koji se odnose na naše emocije, ljutnja ne definiše samo jednu stanje.

Umesto toga, termin obuhvata niz reakcija na provokacije. Ovo je takođe vrlo nejasan termin i može da se koristi za opisivanje raznih emotivnih stanja. Na primer, neko može da kaže da je ljut jer je nedavno izgubila nekoga. Naravno, ova izjava može imati različita značenja: žalost, očaj, patnju, strah, sažaljenje, pa čak i razočarenje.

Strah

Strah je veoma uskor povezan sa besom. U nekim slučajevima ljudi mešaju strah i ljutnju. Sama reč otvara širok spektar značenja koji su međusobno povezani.

Reč strah je takođe povezana sa raznim mehanizmima u mozgu koji telo stavljaju u stanje panike. Korišćenje ove reči samo po može biti zbunjujuće i imati različita značenja kao što su ljutnja, zavist i ljubomora.

Tokom razgovora bolje je izbehavati korišćenje ove reči u konstrukcijama kao što je na primer “Bojim se da se on ne slaže sa mnom” jer se reč ne koristi u dobrom kontekstu i može stvoriti osećaj zbunjenosti.

Dobro – loše

Ono što moramo razumeti jeste da se konstrukcije kao što su “dobro” ili “loše” koriste da objasne obrasce ponašanja. Osim psihologije reči “dobro” ili “loše” se koriste kako bi ilustrovali da se ceo naš svet zasniva na dualitetu. Reč sama po sebi nije ni dobra ni loša. Ono što joj daje oblik i značenje jeste način na koji je koristimo.

Nijedna aktivnost sama po sebi nije dobra ili loša. Mi smo ti koji im dajemo značenje. Zašto bismo trebali da se uzdržavamo od korišćenja reči “dobro”?

Jer, kao i svaka konstrukcija i ova ima relativno značenje. Da bismo bolje razumeli ovo potrebno je rečima “dobro” i “loše” dodati još jedan način merenja: moral. Ono što je dobro je moralno ispravno i ono što je loše je moralno neispravno.

Kao što znamo, život nije crno-bele boje već ima veliki broj nijasni. Ovo znači da neka aktivnost za vas može biti loša ali za druge ljude dobra. Sve ove reči bi trebalo koristiti sa pažnjom. Naravno, ne treba ih izbegavati već koristiti u pravilnom kontekstu.