Brak u krizi: Ako vam je brak u krizi – možda su vam različiti reprezentativni sistemi

Prva godina braka za mog muža i mene bila je najkritičnija. Ušli smo u brak svako sa svojim navikama, uverenjima i izgrađenim stavovima. Prilagođavali smo se polako jedan drugom. Ono što nikako nismo mogli da uskladimo to je način na koji smo komunicirali, tačnije način na koji me je slušao. Ne znajući da postoje razlike među ljudima po načinu  primanja informacija iz spoljne sredine, često smo ulazili u konflikte.

Gledanje u oči tokom komunikacije

Smatrala sam da je osnovna kultura lepog ponašanja da me sagovornik gleda u oči dok razgovaramo. Moj muž je uporno okretao glavu i naginjao je na jednu stranu. Takvo ponašanje tumačila sam time da njemu nije stalo do mene ni do nas. Često sam insistirala na tome da mi ponovi ceo razgovor. I istina, znao je do slovca sve to da uradi, kao pesmicu da izrecituje, od reči do reči, što je mene dodatno izluđivalo.

Kada su svađe zbog toga bivale sve učestalije, i kada je shvatio da je vrag odneo šalu, doneo je odluku da uloži dodatni napor i da promeni taktiku. Gledao me je svaki put u lice kada bismo razgovarali i verovali ili ne, tek onda je stepen mog besa bivao još veći. Zašto?

Znala sam nepogrešivo da me ne sluša dok me gleda. Ako biste me pitali kako sam to znala, jednostavno po nekom svom instiktu. Kako instikt u pozadini ima čulni opis, ja bih ovom prilikom ostala u svojoj opštoj slici, jer najviše mi odgovara da dubinsku strukturu pretvorim u površinsku i da dam, za celo iskustvo, samo interpretaciju u vidu jedne konstatacije – a to je, da je on – svaki put gledao kroz mene!!! Gledajući u mene, tj kroz mene, više me nije čuo i nije bio  u stanju da ponovi ni jednu moju izgovorenu reč.

Da li vidiš šta ti govorim?

Nekako smo uspeli sasvim spontano da prevaziđemo tu krizu i da dođemo do nekog rešenja. Nismo više ulazili u konflikte jer se naša komunikacija o važnim stvarima odvijala putem telefona.

Tek mnogo godina kasnije, tačnije posle odslušanog prvog modula NLP-a shvatila sam suštinsku razliku između nas, između mene kao dominantnog vizuelca sa udruženim kinestetičarem i njega kao klasičnog auditivca.

Kada sam mu se jednom prilikom obratila pitanjem:

„Da li vidiš šta ti govorim?“…tačno tada sam osvestila činjenicu kom reprezentativnom sistemu  pripadam. Sve mi je bilo kristalno jasno a onda sam pokušala te reči malo da analiziram pitajući se: „Kako neko može da vidi ono što ja kažem?“

Zatim sam prilagodila to pitanje rečima kojima je mogao da me čuje i shvati:

„Kako ti zvuči to što sam ti rekla?“ Tek onda sam dobila odgovor.

Kako spasiti brak u krizi putem NLP-a?

Danas mi ne smeta što mi okrene glavu kada mu se obraćam, jer znam, da jedino tako može da me čuje; takođe mi ne smeta ni da me više puta u radnji pita kako mu nešto stoji, jer on odluku ne donosi na osnovu onoga šta vidi u ogledalu, nego na osnovu onoga šta mu kažem. Ranije sam smatrala da je to odlika nesigurnih i neodlučnih ljudi a sad znam da se iza svega toga kriju samo reprezentativni sistemi.

On i dan danas najradije koristi telefon i završava skoro sve svoje poslovne aktivnosti na taj način, dok mene razgovori telefonom jako zamaraju. Najviše volim sa ljudima da se vidim, da kreiram svoje interno iskustvo koje ću predstaviti u slikama i da napravim sebi kompletan ugođaj.

Zaključak

I da zaključimo: moj muž mene jako dobro sluša na način koji njemu odgovara a ja uvek prvo sagledam celu situaciju, pa tek onda vidim da li ću da ga poslušam ili ne. U svakom slučaju kompromis i razumevanje su neophodni činioci za uspešan brak.

Nina Marković
NLP Practitioner