Da li ste dovoljno emotivno vešti da biste bili lider?
U prošlom tekstu smo govorili o osnovnim veštinama koje jedan lider treba da poseduje, pa smo naveli četiri bazične i najvažnije kategorije veština: upravljanje sobom, relacione veštine, veštine strateškog razmišljanja i veštine sistemskog razmišljanja.
Pod veštinama upravljanja sobom podrazumevamo:
- Ponašanje u određenom kontekstu
- Emocionalnu samokontrolu
- Upravljanje ličnim uverenjima i vrednostima
- Pitanje identiteta – ko sam ja u sistemu?
- Osećaj za ličnu misiju i svrhu
U ovom tekstu ćemo se detaljnije baviti Emocionalnom samokontrolom.
Lideri i emocionalna samokontrola
Veliki uticajni ljudi, lideri koji su menjali istoriju – po onome što su govorili o njima umeli su da kontrolišu sopstvene emocije, da vladaju njima. Isto tako istorija pokazuje da se kontrola emocija drugih ljudi tj. emotivna manipulacija koristi u politici zarad postizanja raznih političkih čak i vojnih ciljeva.
Takođe imamo dosta slučajeva da su lideri gubili uticaj (politički, vojni, državni) u situacijama kada su gubili emocionalnu samokontrolu i dopuštali da njihovi temperamenti dominantno utiču na njihovo ponašanje. Za Josipa Broza Tita su npr. govorili da je hteo i bolest da kontroliše, da je njegov zdravstveni karton bio čuvan poput državne tajne. On pored fizičkih slabosti nije pokazivao ni emotivne slabosti, kažu da je uvek imao čvrsto držanje i odlučan korak iako su ga sa godinama stigli išijas i dijabetes.
U novije vreme istraživanja sposobnosti lidera i kompetencijskih okvira u oko 500 kompanija pokazuju da je emocionalna inteligencija u proseku 2 puta važnija za uspeh u karijeri od intelektualnih sposobnosti i tehničkih veština zajedno.
“Kada govorimo o emocionalnoj inteligenciji ne ukazujemo na to da treba biti izvan logike ili preterano emotivan, tu se pre svega radi o inteligentnoj upotrebi emocija i korišćenju informacija sadržanih u emocijama kako bi smo doneli bolje odluke. “ (Kornicki,Caruso 2007)
Šta se postiže radom na Emocionalnoj inteligenciji? I kako nam ona pomaže? :
- lider uspešnije kontroliše misli koje dolaze nakon emocija i time odredjuje kako ćemo da se osećamo
- lider postaje svestan svojih “emocionalnih okidača”, šta mu to izaziva jake emocije, koja situacija, nečije ponašanje ili rečenica
- lider sa emotivnom kontrolom donosi kvalitetnije odluke
- lider postaje svestan uticaja njegovih emocija na okruženje i samim tim kreira zdravu produktivnu klimu unutar tima i organizacije
- lider postaje vrhunski lider koji omogućava drugima da se pokažu u najboljem izdanju i postignu bolje rezultate na poslu.
Uticaj emocija lidera na okruženje
U narodu se kaže “riba se kvari od glave”, kao i u svemu drugome tako i u prenošenju emocija jako je važno koje emocije lider donosi svakodnevno u radno okruženje, jer emocije su “zarazne”.
“Fundamentalno otkriće nauke je da smo ožičeni za povezivanje. Neuronauka je otkrila da naš mozak druželjubivim čini sama njegova oblikovanost, da je on kad god se upustimo u interakciju s drugom osobom neumitno uvučen u blisko povezivanje “mozak na mozak”. Taj neuronski most omogućuje nam da utičemo na mozak – i time na telo – svakoga s kim smo u interakciji kao što ta osoba može da utiče na naš mozak i telo”. (D.Goleman) 2006
Činjenica je da svakodnevno u kancelariji, sali za sastanke ili fabričkoj hali, ljudi jedan drugog “inficiraju” osećanjima, pri čemu ih vrlo brzo sve obuzima isto osećanje od ljutnje do zavisti isto tako od euforije i entuzijazma. Medjutim najači uticaj ima lider jer ljudi preuzimaju emocionalne “kodove” od onoga ko je na vrhu. Čak i kada direktor radi iza zatvorenih vrata njegov stav utiče na raspoloženje onih koji su mu direktno podređeni a potom se prenosi na ukupnu emocionalnu klimu u kompaniji. Ponašanje lidera i njegovo raspoloženje utiče na ponašanje i raspoloženje svih ostalih. Mrzovoljan i negativan “šef” koji samo kritikuje, stvara negativnu radnu atmosferu u kojoj ljudi više obraćaju pažnju na probleme i samim tim ne primećuju nove mogućnosti, možda brža ili lakša rešenja, a i želja za inovacijom nestaje.
Mada klima u organizaciji sama po sebi ne određuje poslovne rezultate, analiza pokazuje da 28-30% poslovnih rezultata obično zavisi od toga kao se zaposleni osećaju u kompaniji. Možemo reći da način na koji lider upravlja svojim raspoloženjem više nije privatna stvar, već postaje jedan od činilaca koji određuju rezultate poslovanja. I možda najvažnije – naše emocionalno stanje znatno utiče na kvalitet našeg života i života ljudi oko nas.
NLP je model koji između ostalog koristi tehnike za promenu emocionalnog stanja, a samim tim i našeg ponašanja u određenom kontekstu.
Danijela Dimitrić
NLP Trener