Jedna sasvim obična priča o liderstvu

Da li se lider rađa ili nastaje?

Svi se mi rađamo sa mnoštvom talenata i potencijala koji nam ništa neće vredeti ukoliko ih u životu ne razvijamo učeći. Niko iz kolevke ne uskače u cipele velikog lidera, a samo učenjem možemo razviti sve one prirodne talente koje svako od nas poseduje. 

Kako objašnjavate kada stvari ne idu po planu, baš onako kako ste zamislili? Ili još bolje, kako objašnjavate kada drugi uspevaju da ostvare ciljeve koji su po svim pretpostavkama bili nemogući?

Svaka pojedina osoba, svaka pojedina organizacija na ovoj planeti zna šta radi. Neki od njih znaju i kako to rade, bilo da to nazivaju postavkom vrednosti, sopstvenim procesom ili svojim jedinstvenim načinom prodaje, itd. Ali veoma, veoma malo ljudi ili organizacija zna zašto rade to što rade. I pod “zašto“ ne misli se na “da bi se ostvario profit“. To je rezultat. To je uvek rezultat. Pod “zašto“, misli se: šta je vaša svrha? Šta je vaš cilj? U šta verujete? Zbog čega vaša organizacija postoji? Zbog čega ustajete ujutro iz kreveta? I zašto bi bilo ko mario za to? Kao rezultat toga, način na koji razmišljamo, delamo, način na koji komuniciramo, usmeren je od spolja ka unutra. To je očigledno. Idemo od najjasnijih stvari ka manje jasnim. Ali, inspirisane vođe i inspirisane organizacije, bez obzira na svoju veličinu i industriju u kojoj rade, misle, delaju i komuniciraju od središta ka vani.

U nastavku evo jedne zanimljive priče koja najslikovitije govori baš o svemu tome.

Većina ljudi ne zna za Semjuela Lenglija. Početkom 20. veka, trka za razvoj leteće sprave kojom bi upravljao čovek bila je u centru pažnje. Svako je pokušavao da razvije taj izum. Pre svake dalje priče hajde da postavimo pitanje: zašto proizvod ili kompanija dožive neuspeh? Za neuspeh nekog proizvoda, poduhvata, projekta uvek je odgovorna ista kombinacija 3 činioca – manjak kapitala, pogrešni ljudi, loši uslovi na tržištu. Uvek su te tri iste stvari u pitanju. A Semjuel Lengli, američki astronom i fizičar, je imao sve ono što bi se i danas smatralo receptom za uspeh. Semjuelu Lengliju je isplaćeno baš dosta novca da bi konstruisao tu leteću mašinu. Novac nije bio problem. Bio je profesor na Harvardu, a u to vreme bio je i sekretar čuvenog Smitsonijan instituta. Poznavao je sve velike umove toga doba. Zaposlio je najbolje stručnjake koji se novcem mogu platiti. A tržišni uslovi bili su fantastični. The “New York Times” pratio ga je svuda. I svi su ga bodrili. Kako onda da nikada niste čuli za Semjuela Lenglija?

Nekoliko stotina milja dalje, u Ohaju, živeli su i radili Orvil i Vilbur Rajt. Oni nisu imali ništa od onog što se smatra receptom za uspeh. Nisu imali novac. Svoj san o letećoj mašini gradili novcem koji su zarađivali u radnji za bicikle. Ni jedna osoba u timu braće Rajt nije imala fakultetsko obrazovanje, pa čak ni njih dvojica. Takođe, nisu imali podršku u vidu medijske pažnje, ili novčanih sredstava. Razlika je u tome, što su Orvil i Vilbur bili vođeni vizijom, verovanjem. Verovali su da ako bi uspeli da konstruišu leteću mašinu, da bi taj izum promenio tok sveta. Semjuel Lengli je bio drugačiji. On je želeo da bude bogat i želeo je da bude poznat. On je jurio rezultat, a članovi njegovog tima radili su za platu. Ljudi koji su verovali u san braće Rajt radili su sa njima uz krv, znoj i suze. Postoje anegdote o tome kako su braća Rajt svaki put sa sobom nosili pet kompleta delova, zato što bi se toliko puta srušili pre nego što bi se vratili kući.

I konačno, 17. decembra 1903. braća Rajt su poletela po prvi put, i niko nije bio prisutan da to doživi i vidi. Za to se saznalo nekoliko dana kasnije. A dalji dokaz da je Lengli bio motivisan pogrešnim stvarima, jeste to što je dao otkaz onog dana kada su braća Rajt imala svoj prvi let. Mogao je da kaže, “To je neverovatan izum, i ja ću vaš izum dodatno unaprediti“, ali nije. Nije bio prvi, nije se obogatio, nije postao slavan, i odustao je.

Jedna druga, poznata priča desila se leta 1963. godine. 250.000 ljudi se pojavilo na šetalištu u Vašingtonu da čuje govor dr. Martina Lutera Kinga. Jedna od rečenica koje je izgovorio na tom čuvenom govoru bila je: “Ja imam san“, a ne “Ja imam plan“.

Da biste postali pravi lider potrebno je da razvijate sebe, svoje veštine i talente tako da druge možete voditi sopstvenim delima, a ne samo rečima. Pratite svoje vizije i puteve kojim želite da idete, tako da inspirišete druge da pođu sa vama i budu uz vas. Razvijajte druge tako što će i oni razumeti vašu viziju, deliti je sa vama i biti spremni da je razvijaju dalje. Naučite veštinu sistemskog razmišljanja da razumete granice, situaciju i veliki broj mogućnosti na putu ka ostvarenju svog cilja.