Kada podignem glavu sa tastature…

Zamislite, noć je, soba je mračna, u ćošku sija svetlost monitora, a ispred monitora duboko u svojim mislima sedi developer. Sigurno ga zamišljate duge kose kako žmirka sitnim crnim očima iza naočara, putuje kroz sajber svemir, stvara. U sobi se čuje samo zvuk mašine.

Developer ne voli da priča, on voli da analizira kojim putem je krenuo, šta je moglo drugačije i kako bi bilo da je krenuo u drugom pravcu. Kada i ko je to možda drugačije uradio? Možda brže, ali ne i bolje i zašto je njegov proces rada kao rezultat dugogodišnjeg iskustva – najbolji. I proces traje…ne primećuje jutro…nastavlja…pronalazi probleme… Na pitanja o životu dugo razmišlja i daje neodredjene odgovore. Za njega je život u crnoj kutiji 0 i 1. Na pitanja o tehnici odgovara lako, samo mu je teško da prati misli koje i dalje kodiraju, a normalci (nedeveloperi) ga baš ništa ne razumeju jer on stvara magiju. Njegovi najbolji prijatelji su drugi developeri koji sede iza drugog ekrana negde na drugom kontinentu i oni tako dugo u noć „razgovaraju“ samo njima razumljivim jezikom, stvaraju još magije.

A sad udahnite tri puta duboko jer IT svet može da izgleda potpuno drugačije.

Radim sa oko 30 developera, i da, tako je, jedan ima dugu kosu i dvojica nose naočare. Takođe, imam i koleginice developerke, sportistkinje i mame. Sigurna sam da imaju život i pored koda. Voze trke, skaču padobranom, glume, komičari su, sviraju u bendovima, igraju fudbal, trče maraton, pišu blogove, čitaju knjige, bave se fotografijom, vole dobru hranu, obožavaju slatkiše, igraju igrice. I zamislite, imaju devojke, supruge, decu. Pričaju, razgovaraju o svemu, vole proslave i vole pivo…kakav šok!?

Da, vole da analiziraju, pričaju o tehnici i pišu kod. Najčešće je kod dosta dobar, čist, lako čitljiv i super radi. Drugim developerima koji će kasnije raditi na tom istom projektu ostavljaju poruku u kodu – just awesome my friend. Ponekad je kod nerazumljiv, zbrkan ima gomilu „bagova“, koči i remeti ostalo ili pak uopšte ne radi, neće da mrdne. Kad konačno proradi, naslednicima ostavljaju poruku – sorry, it’s a mess, I know.

Ispred sebe imaju gomilu issue–a, crvenim slovima upisan due date, menadžera nad glavom koji sve proverava. Menadžer, iako inženjer ipak ima drugačiji misaoni tok, onako, znate, menadžerski. Na developerovo pitanja „kada?“, menadžer odgovara „SADA, nikako sutra“. Kada developer pita „kako?“, menadžer odgovara „najbolje i najbrže što umeš“. A na pitanje „da li je ovo dobro, idem li u dobrom pravcu?“ od tih istih menadžera dobija potpuno nejasan feedback. Rade u timu, na istom projektu i kao i svaki tim nekada se ne razumeju baš najbolje.

„Kod predstavlja skup mojih misli, a pisanje koda je zapisivanje mojih misli“ – kažu develperi, „one su, uglavnom, rezultat moga iskustva jer senior se postaje jedino iskustvom“.

I šta to tačno znači? Podrazumeva i tehničko i praktično stečeno znanje, razne veštine i naravno „seniorski” način razmišljanja. Sposobnost da predvidi problem i da ponudi više opcija za rešenje. Kada pričamo o veštinama i kada pogledate kako jedan sistem funkcioniše i kako projekat postaje uspešan svesni ste da je developeru jako važno da ima

• jasan projektni zadatak, jasan cilj
• veštu komunikaciju sa timom, menadžmentom, marketingom i prodajom
• fokus na rezultat
• sposobnost da postavlja rokove koje bi valjalo da poštuje
• fleksibilnost da podnese gomilu promena koje se dešavaju na projektu sve dok ne postane potpuno poželjan korisnicima – user friendly.

Da li developer treba da razmišlja kao korisnik ili je to tuđi posao? U koju poziciju bi bilo značajno da ulazi dok radi na projektu? Hmm zavisi, uglavnom je potrebno da razume krajnjeg korisnika, da nauči da posmatra projekat njegovim očima. Ako mi ne verujete da sve ovo treba da zna jedan developer – OK, pitajte developere.

NLP je model koji govori o tome da najbolji rezultat postižemo ako uvek imamo jasan cilj pred sobom, maksimalnu čulnu osetljivost na svet oko sebe i fleksibilnost da vidimo puno onog kako do cilja. NLP i developeri sreću se u sajber svetu i vraćaju se u ovaj naš običan, životni, učeći se međusobno o tome da ono što dobro radimo i znamo u jednom svetu možemo da prenesemo na drugi isto tako uspešno.

T.O.T.E. model – jedna od NLP strategija preuzetih iz IT sveta: TEST – OPERATE – TEST – EXIT. Princip se sastoji u tome da je naše ponašanje vođeno odnosno motivisano krajnjim rezultatom. Kada postignemo rezultat kojim smo zadovoljni idemo na exit. Ukoliko nakon testiranja nismo zadovoljni rezultatom, krećemo sa drugom operacijom, ponovo testiramo i sada, ako je rezultat baš ono što smo hteli idemo na exit – kraj. Ako ipak nije ono što smo hteli proces se ponavlja. Ovo sigurno zvuči poznato svima, a naročito IT-jevcima.

Tako kodiraš, fokusiran si na rešenje, ne baviš se bagovima iz prošlosti. Što je najvažnije ne vraćaš se da još samo ovo središ, pa još ovo… Ideš napred, dovoljno si fleksibilan da svaki put probaš nešto drugo. Ponavljaš proces, izađeš iz svoje zone komfora i lagano i smireno preuzmeš neki novi kod sa neta, opet testiraš, učiš na rezultatu, jer neuspeh ne postoji, postoji samo rezultat. I evo ga raaadi.. Ok, dobro, to smo i očekivali.

Još par reči o motivaciji, šta developere drži da ne odustanu, pored izazova i zabave? Da li je to krajnji cilj, vizija? Mislim da je to da nikada ne napiše ni jednu liniju koda bez njene svrhe. Potrebno je da život, kao i kod budu jednostavni.

Kada se developeri i neurolingvističko programiranje sretnu rezultat je da umeju da updejtuju mapu, percipiraju svet drugačije, sa ciljem da bi bolje razumeli normalce. Nauče čak i da razgovaraju jezikom normalaca, a po ponašanju izgledaju sasvim cool.

Developer 2.0 na NLP treningu nauči da je komunikacija „in-vivo“ laka. Kako da smanji stres i razume i prihvati nesavršene ljude sa kojima je potrebno da sarađuje. Uživa u različitostima i postane mu prirodno da svoj program menja kao i program mašina na kojima radi.

Danijela Dimitrić, NLP trener