Ko sam ja? Koga Vi želite da vidite u ogledalu?

U šta smo verovali kad smo bili mali? Šta smo želeli da postanemo? Šta smo postali?

Koliko puta ste čuli ili rekli nešto od sledećeg:  „Ja nisam dobar/ra sa parama“, „U Srbiji je teško naći posao“, „U centru nema parking mesta“, „Nisam ja za to“, „Ja nemam sreće u ljubavi“, „Nisam dovoljno lep/a, pametan/na, bogat/a…“, „Ja sam lepak za budale“…ili neku sličnu negativnu poruku?

Ove i slične poruke koje šaljemo sami sebi utiču na način na koji funkcionišemo. Poznato je da naš um kreira našu realnost. Ono u šta verujemo da je istina, postaje ono što živimo. „Ako seješ kaktus, ne očekuj grožđe“, kaže arapska poslovica odnosno, ako verujemo da nismo dovoljno lepi, pametni, bogati…tako ćemo se i ponašati, tako ćemo i živeti. Ove rečenice su u stvari naša uverenja sa kojima idemo kroz život. Obično su čvrsto utkana u našu podsvest i mi ih se „bezuslovno“ pridržavamo i neretko pronalazimo razloge kako bi ih potvrdili. Vođeni ovim uverenjima mi biramo situacije i ponašanja koja će ih potvrditi, a u isto vreme izbegavamo one situacije u kojima bi ta uverenja mogla biti dovedena u pitanje. Na primer, svaki put kada ponovimo sebi neku od gore pomenutih rečenica i nastavimo je sa „zato što..“ mi nalazimo opravdanja za svoje postupke, za svoje uverenje. Na taj način, naša uverenja oblikuju naš svet. A s obzirom na to da govorimo o negativnim porukama, ova uverenja usporavaju ili čak i sprečavaju naš uspeh u bilo kom polju.

Smešno je koliko mi zapravo govorimo o onome što verujemo da je istina.

Mnoga ograničenja sa kojima se u životu suočavamo smo na taj način sami sebi nametnuli. Granice, ograde, limite…ko ih postavlja? Mi sami. Ko ih pomera, opet mi sami!

Uverenja imaju moć samoispunjavajućeg proročanstva.  Ljudi su skloni da zaključe kako su nešto dobro procenili i predvideli stvari koje su se nakon toga zaista obistinile. Ipak čest  slučaj je da ljudi verujući u istinitost svojih zaključaka sebe guraju direktno u ispunjavanje istih. Postoje ljudi koji su svesni nekih svojih limitirajućih uverenja, ali ima i onih koji nisu i žive sa ovim uverenjima celog života, ponavljajući ih sebi iznova i iznova i pitajući se zašto ne dostižu svoje ciljeve. „Zašto svaki put kad upoznam nekog, na kraju izađem povređen?“,  „Za mene se uvek lepe devojke, one koje nisu na mom intelektualnom nivou.“

Ako se u vašem životu stalno ponavlja isti problem i nikako ne možete da ga se rešite ili grešite na istim mestima, razmislite šta se nalazi u osnovi tog problema i da li je realnost onakva kakvu je vi vidite. Vrlo je verovatno da se iza toga krije neko uverenje koje te situacije i kreira.

Zašto je to tako?

Dete ne zna da ne zna da leti, sve dok mu roditelji ne pokažu da nema krila!

Ne zalazeći mnogo u mehanizam nastanka ovih uverenja, ako malo razmislite o nekom svom nefunkcionalnom uverenju verovatno ćete dođi do poruka koje ste dobijali kad ste bili mali.

Kad je bio dete, mali Petar, je na primer, želeo da bude fudbaler. Njegov tata, je uz povremenu priču sa komšijama spominjao kako fudbaleri nisu dovoljno pametni. Njegova mama, s vremena na vreme mu je govorila da je smotan i trapav. Par puta se desilo da ga deca nisu izabrala da uđe u tim. I Petar je „shvatio“ da ne može da bude dobar fudbaler, jer je trapav, ne zna da igra, a i ako bude fudbaler, tata će misliti da nije dovoljno pametan i neće ga voleti.

Ovo je samo jedan od mogućih nastanka limitirajućih uverenja koja imamo. Bilo kako da su nastala (pod uticajem roditelja, staratelja, sredine, nas samih…) ona nas sprečavaju da budemo bolji mi. Pridržavajući se svojih starih uverenja, mi samo sabotiramo sebe!

Kako ih se osloboditi?

Ono što bi prvo trebalo da naučimo i da shvatimo jeste da mi sami možemo da biramo ono u šta ćemo da verujemo: od religije, porodice, braka, dece, prijateljstva, do uspeha na poslu. Za sreću svakog pojedinca je od izuzetnog značaja da prepozna svoja negativna uverenja o sebi i svetu i da ih zameni pozitivnim. Zato svaki put kad kažete nešto sebi da ne možete, ne znate, ili prosto niste vi za to, razmislite da li je to zaista tako i zašto verujete da je to istina. Usresredite se na one dokaze koji ukazuju suprotno od vaših negativnih uverenja i osmislite ona koja su funkcionalna. Pozitivna uverenja su  konstruktivna, vode nas ka ličnom zadovoljstvu i ostvarenju ciljeva. Neće biti lako, ali spoznaćete jednu novu verziju sebe, jedno bolje ja.

I na kraju: U šta bi ste verovali da nemate iskrivljenja uverenja? Šta biste želeli da postanete? Šta biste postali? Zapitajte se:

Koga Vi želite da vidite u ogledalu?

Marija Mitić