Mogu li izabrati da se složim sad ili malo kasnije?

Posle 7 odslušanih modula, kada sad pomislim na NLP, pada mi na pamet jedna poznata rečenica – čovek je mera svih stvari. Ko je voleo ili voli gospođu filozofiju, setiće se ove rečenice i družine koja je ostala upamćena po imenu sofisti. „Družina“ predstavlja niz filozofa iz V veka pre n. e. koji su živeli i dokoličarili u antičkoj Grčkoj. Za svoje savremenike poput Sokrata i Platona (ljubitelje „istine“), pa i do današnjih dana za pojedine teoretičare sofisti su šarlatani, oni koji oponašaju mudre ljude, ali mudrosti sami nemaju. Ali kakvi god bili ovi preduzetnici (jer oni su svoju nauku prenosili, predavali i naplaćivali), preokret koji su nam oni doneli u razmišljanju je ogroman. Sofisti pomeraju akcenat sa predmeta posmatranja na subjekta posmatranja, pri čemu je manje bitno šta vidimo, već kako vidimo. Šta se vidi, odlučuje onaj koji gleda. Pravo, religija i svi etički principi relativni su i nemaju apsolutnu vrednost. Relativni su i pojmovi dobra i zla i van konteksta besmisleni.

NLP principi počivaju na ovom gledištu sofista. Situacije, događaji, razmišljanja nisu po sebi ni dobri ni loši. Oni su funkcionalni ili nefunkcionalni u određenom kontekstu za određenog aktera situacije, događaja i razmišljanja. Bez konteksta i aktera postoji samo priroda – fiziologija – VAK. U utorak, 3. marta 2015. godine na 44°49’14“ severne geografske širine i 20°27’44“ istočne geografske dužine sunce je izašlo u 6 sati i 13 minuta.

Ono što je takođe vrlo blisko sofistima i NLP-ovcima, pored mnoštva drugih elemenata je neulazak u sadržaj. Sofiste je još među savremenicima bio glas da se oni pre diskusije dogovore ko će zastupati koje gledište. Samo gledište bilo je nebitno za raspravu. Rasprava je podrazumevala dva logički suprotstavljena mišljenja, a „pobediće“ ono mišljenje čiji zastupnik pruži bolju argumentaciju. Veština govornika merena reakcijom sagovornika/slušalaca odlučivala je o pobedniku diskusije. NLP ide čak i korak dalje od ovog. Dok su sofisti verovali u snagu logičkog argumenta, NLP ne pokušava da pridobije sagovornika argumentima sa kojima će se sagovornik složiti. U NLP-u cilj „diskusije“ je usaglašenost sagovornika pri čemu će sagovornik sam izabrati, svesno ili nesvesno, deo argumentacije sa kojom će se složiti postepeno, za par sati, zauvek… Sagovorniku se ostavlja dobra emocija kao rezultat usaglašenosti, a racionalnom umu se daje sloboda da tu dobru emociju veže za logičku argumentaciju koju oceni kao dovoljno dobru.

Polje gde se NLP i sofisti razilaze je polje prakse. U NLP-u sve to što si doživeo i promislio treba da rezultira praksom. Za sofiste sama diskusija je praksa i sama sebi cilj. Za NLP, cilj je mnogo više od verbalne gimnastike i razbibrige. Cilj i fokusiranost na cilj  je stub uspeha. A šta bi bio uspeh? Ako je čovek mera svih stvari, onda si sam mera svog uspeha. Sam definišeš sopstveni uspeh. Šta je za tebe uspeh i koji je trenutak kada si u tome uspeo? Ako ti neko drugi govori da si na cilju, a ti ne misliš tako, onda sigurno nisi na svom cilju, već tamo gde taj drugi želi da budeš. NLP koristi uživljavanje, proživljavanje, vizualizaciju i maštanje o cilju kako bi nečemu apstraktnom dao fizički oblik, a i da bi samog aktera uživljavanja podstakao na akciju. Postavi svoj cilj i kreni ka njemu. Odmah ili malo kasnije, ali usmeri svoje kretanje. Ne slušaj pesmu sirena, misli na Itaku.

Nadežda Nedić
NLP Practitioner