NLP iz ugla jedne aždaje – Bojana Jovanović

Da sam svaki put dobila dinar kad sam izgovorila da sam nezadovoljna, do sada bih bila milionerka. Isto tako, da sam dala dinar za svaki pokušaj da to promenim, bakrotirala bih. Problem je što sam na nuli. Nezadovoljna i stalno u pokušaju da nešto uradim, ali ta promena nikako da dođe. Ringišpil, najprostije rečeno.

Ja volim društvene mreže. Pratim razne stvari, od ekonomije do sporta, a najviše volim kad se dobro ismejem na neki post. I tako sam naletela na ovaj: „Svi ćete da zažalite kada otkrijem kako se bljuje vatra!“ iz prve mi je bilo smešno, al posle razmišljam, pa jeste, to i meni treba. Da otkrijem kako da pronađem svoju vatru u komunikaciji i… da budem jača. Tako je! Postaću zmaj!

Traženje centra gde se prave zmajevi bilo je kratko, a koje tehnike i znanja će mi biti potrebne još kraće. Dobila sam sve u jednom, u NLP Centru. Zašto NLP? Meni je važno da to nisu one priče „ako se smeješ ceo dan bićeš srećan“ nego da iza svega toga stoji ipak neka nauka. Važno mi je da pored priče i objašnjenja postoji konkretan alat koji možeš da primeniš.

Sve ono što je meni trebalo, našla sam u NLP-u. Priznajem, imala sam prvo predrasude, ali kad sam se upoznala sa tim, mišljenje mi se drastično promenilo. A evo i zašto.

Kad mi neko kaže da moram da imam cilj u glavi, ja dobijem blagi moždani udar. Oni koji me poznaju, sad vide i moj izraz lica koji nije baš za Instagram. Nisam volela ciljeve i mislila sam da ih imam. Tek sam uz NLP shvatila šta zapravo znači cilj. Uključi čula, vizualizuj, napravi akcioni plan, uradi! A pre svega toga dobro razmisli da li je to bitno i šta ti taj cilj donosi. Sad mi je izraz lica bogami za profilnu ? Ciljevi su jako važni i moćni. Ne moramo svi biti Stiv Džobs ili Nikola Tesla, ali možemo dati sve od sebe da ih realizujemo.

Kad se setim koliko sam puta osuđivala kad se neko ne slaže sa mnom ili kako mi je samopouzdanje bilo nevidljivo kada ne umem da kažem da mi nešto smeta. Želudac mi je najviše zahvalan što sam prihvatila da druga strana ne mora nužno da se složi sa mnom i da je ok da kažem da je dosta kad mi nečije ponašanje ne prija.

Ipak, ono što se najviše „primilo“ kod mene jeste davanje novog značenja nekom događaju tzv.reframe. Kad me pitaju šta to tačno znači ja objasnim ovako: pada kiša napolju, ne mogu u šetnju, al’ mogu da peglam. Menjanje obrazaca kako doživljavam neku situaciju nije lako, zahteva dosta truda. Spoznala sam svoje emocije, naučila da se pitam šta je tu najbolje za mene i najvažnije do svega da uvek imam na umu važnost bilo koje situacije. Moram da priznam da nisu sve drame šekspirovske.
Ima toga još… NLP je stvarno moćan i sadržinski jako bogat…

Kako vreme prolazi shvatam značaj nekih definicija i objašnjenja, nekim alatima opravljam sebe i druge. Za neke čekam prave prilike, a one dolaze nenajavljeno. Važno je biti spreman. A da li sam ja postala zmaj? Mislim da nisam. Više sam ona aždaja koja peva slatkoj, maloj izvrnutoj torti ?