Sastanak kroz različite uloge

Kao mnoge „neverne Tome“, NLP sam počela da izazivam od prvog koraka i ulaska u prostor samog NLP Centra. Iako sam došla po preporuci, prirodno mi je bilo da odmah krenem u napad. Time je lekcija broj 1 već, u mojoj glavi, imala protivnika i spremna sam bila da zapišem i pročitam sve, nakon toga da se odmah pustim u primenu i dokažem da ne radi! 😊 Pa hajde da vidimo kako je bilo.

Perceptualne pozicije su jedna od prvih lekcija koje se rade na NLP-u. Sjajne i jednostavne, svuda primenljive i razumljive. Ukratko da znate o čemu se tu radi:

• Za početak kažu da „događaji sami po sebi nisu ni dobri ni loši“, već da im mi dajemo smisao. Do tada ne bih nikada rekla da je to istina i jedva sam sačekala da vidim kako izgleda u praksi. Sledeća stvar koju smo naučili je veština sagledavanja događaja iz 3 različite perceptualne pozicije. Te pozicije su: 1.- ja, 2. – sagovornik i 3. – marsovac. Rekla bih da je samo ta treća pozicija kompletno neutralna. Sve ove pozicije trebalo bi da nam daju veću fleksibilnost u reakciji, sagledavanju događaja i time fleksibilnost u našem ponašanju.

Neposredno pre početka NLP-a imala sam jednu prilično neprijatnu situaciju na poslu i izgubila klijenta sa kojim sam radila nekih godinu dana. Naš poslednji sastanak na kome smo se i rastali je prošao uz povišene tonove i nabacivanje krivice. Pošto su me verbalno ispitivala dva krupnija muškarca, koji su sve vreme bili zavaljeni u fotelje i meni rekli da odem do borda na kome ću pisati stvari, već sam se osećala nelagodno. Prvi put sam ih videla da se tako ponašaju. Kako sam već tu izgubila svoje dobro stanje, tako sam i odmah krenula u napad. Posle svega toga, već možete da pretpostavite da je sastanak otišao nizbrdo i da smo se rastali. Jedan od komentara zaposlenih je bio: „orila se čitava zgrada od svih vas“. O detaljima sastanka će biti još reči i odlično bi bilo da ih primetite kroz naše uloge i pozicije, o kojima sledi u nastavku.

Posle prvog predavanja na NLP-u kada sam čula „da događaji sami po sebi nisu ni dobri ni loši, već da im MI dajemo smisao“ i da možemo da „prošetamo“ po svim mogućim pozicijama sagovornika, rešila sam da vidim da li se stvarno nešto menja i šta. I tako, u primeni prvog modula NLP-a, bez puno iskustva, samo sa instrukcijama koje sam dobila tokom predavanja i u skripti – uđoh prvo u svoje cipele sa sastanka i popisah sve moguće stvari kojih se sećam da sam izgovorila, kao i gde sam stajala, šta sam radila i kako sam se osećala. Svega što sam se setila iz svog ugla sam zapisala. Ono što se našlo na tom papiru je bilo puno emocija, detaljima izvučenih iz nekih mojih rečenica koje ne mogu da ponovim lepo od početka do kraja, ali generalno mogu da prepričam. To bi bila prva pozicija iliti pozicija –ja-.

Onda sam ušla u cipele svojih sagovornika. Mogu da vam kažem da mi je bilo baš teško da to oživim. Trebalo mi je desetine minuta da oživim njihove uloge. Kako bi mogla da što vernije razumem, za početak ulazila sam pojedinačno u njihove pozicije na sastanku time što sam stavila stolice i imitirala kako sede. Potom kako su gestikulirali, gde su držali noge i ruke. Imitirala sam njihov ton. Sve vreme sam zapisivala reči i čega god da se setim. Odvojila sam njihove uloge na ovom sastanku, pa sam svakog pojedinačno imitirala i sve što je rekla ta osoba i kako se ponašala, zapisala sam i stavila to na stolicu gde osoba sedi.  Ruku na srce, baš sam se silno zabavljala dok sam samo pokušavala da izazovem sebe da budem kao oni. No, u nekom trenutku sedeći kao jedan od njih, setih se da su mi rekli kada su ušli na sastanak- da su tog jutra obavili već par nelagodnih sastanaka i otpustili par radnika, a pripremaju se da otpuste i još jednog menadžera. Čak su rekli i da su nervozni, ali da jedva čekaju da prođu sa mnom kroz neke delove njihovog projekta, kako bi mogli što bolje da iskoriste stvari sa njega. Najiskrenije vam govorim da sam se ja ovog dela sastanka setila tek ovde, dok sedim i imitiram njih. Kada pogledam na sebe iz njihovog ugla, vidim devojku nabijenu u papire i laptop, skače sa stolice, gleda nas oštro i počinje sa pitanjima. Iz njihovih cipela osećam sada nelagodu i nerazumevanje. Kao da je nešto rečeno što nije trebalo ili da devojka ispred nas ima ili želi da nam saopšti nešto jako neprijatno. Ton glasa devojke postaje visok i pitanja koja postavlja izaziva da se branim na projektu koji je bio toliko nesporan i lep, nadasve opušten i siguran. Postavljam si pitanje „odakle sada ovo?“.

Ova njihova pozicija me je razoružala. Opet sam zapisala na papir tok i sve čega se sećam od njihovih reči. Sve pokrete kojih se sećam sam ponavljala sa izgovorenim rečima. Imala sam uvid da se oni brane od devojke ispred njih.

Iza ove dve perceptualne pozicije ulazi na scenu ona treća – „marsovac“.  Biti „marsovac“ posle silnih ovih popisanih reči, prepoznavanja emocija i ponavljanja gestikulacije je zaista pozicija za odmor i filozofiju. Trebalo mi je vremena, ali sam videla i doživela ovu scenu na sastanku kao pozorišnu predstavu…. I tako za početak ćutim i gledam …. razmišljam …vidim ljude koji ulaze … vidim i neku salu za sastanke i devojku koja samo što je spustila mobilni na sto. Pričala je do tada sa nekim. Odjednom obraćam pažnju na nju i telefon. Ona je tada primila neku informaciju u razgovoru preko telefona, imala je promenu stanja. To se videlo kroz njene pokrete, osmeh na licu, pa potom ozbiljnost, od pevljivog tona došla je do ozbiljnog strogog glasa…. Zanimljivo mi je postalo šta sve ovaj „marsovac“ može da vidi. Ljudi koji su ušli u salu imali su osmeh na početku i krenuli ka njoj da joj pruže ruku, ali ih je ona pogledala skupljenih obrva, fokusiranog pogleda i stegnutih usana, a potom se vratila u papire. Ljudi su seli i sačekali je par minuta. Čujem kako im počinje sastanak i dobijam osećaj da nešto nedostaje u ovoj komunikaciji. Kako sastanak odmiče nerazumevanje je sve veće i veće, čak bih bila slobodna da kažem da su „promašene teme“. Ovaj ceo sastanak izgleda kao da neka imaginarna osoba ima uticaj. Neko je tu još među svima njima. Kako se sastanak završio, vidim devojku koja grabi telefon. Zove i kaže „bio si u pravu, oni su došli da dovedu ceo projekat u pitanje“.

Iskrena da budem zanemela sam od saznanja da sam upravo tada bila izmanipulisana i da je gubitak klijenta bila u potpunosti moja krivica. Kada sam obratila pažnju na detalje iz razgovara, primetila sam da oni imaju neke informacije iz kojih se može zaključiti da smo razgovarali sa istom osobom. Na primer, reči koje ta osoba koristi za opis određenog dokumenta, stav prema delu treninga i razvoju određenog zaposlenog sa kojim ova dvojica apsolutno nikada nemaju komunikaciju, i tako dalje.

Sve u svemu, model perceptualnih pozicija radi i zaista pomaže, menja nam mapu u kojoj se nalazimo. Takođe, uvidela sam koliko znači njihova primena kako bismo poravnali percepcije. Ovaj model dođe kao ujednačavanje, on nam daje uvid da vidimo kako komuniciramo i kako se ponašamo nesihronizovano sa čitavom situacijom.

Posle uvida koje sam imala i uz primenu sledećeg alata uspela sam da vratim kontakte, barem toliko da se još jednom nađemo i tada sam saznala pregršt novih detalja i podelila par informacija koje sam i ja njima ostala dužna.