NLP
principi

#1 NLP princip – Iskustvo ima strukturu

Ovo je najvažniji princip NLP-a. Ričard Bendler i Džon Grinder, osnivači NLP-a su pretpostavili da uspeh ima strukturu. Njihov cilj je bio da prepoznaju tu strukturu i pronađu način da druge nauče kako da je uspešno koriste.

Ukoliko želimo da postanemo šampion u nekoj oblasti pored vrhunske veštine potrebno je da ovladamo strategijama, načinima razmišljanja, vrednostima, uverenjima i vizijom koje imaju šampioni jer to je podloga na kojoj se veština razvija. NLP polazi od toga da se te veštine uspešnih ljudi mogu modelovati (preuzeti), međutim nije moguće preuzeti i iskustvo osobe koju modelujemo. Iskustvo moramo sami da kreiramo. Ukoliko u proces kreiranja iskustva krenemo sa stavom uzbudljive radoznalosti i eksperimentisanja mi smo napravili najvažniji prvi korak. NLP trvrdi da svako može da razmišlja na isti način kao Ajnštajn i prmenjuje njegove načine razmišljanja ukoliko to želi.

#2 NLP princip – Reakcija sagovornika daje značenje komunikaciji

Svako ponašanje je komunikacija. Kada govorimo, ali i kada ćutimo, mi komuniciramo. Ukoliko ono što činimo ili ne činimo, govorimo ili ne govorimo utiče na ljude oko nas, mi konstantno nešto saopštavamo tj. komuniciramo. Bez obzira na nameru, odgovorni smo da prenesemo poruku do slušaoca na pravi način. Slušalac nema odgovornost da primi poruku onako kako smo mi želeli.

Apsolutno je nevažno šta prodavac misli o svojoj prezentaciji ukoliko klijent misli da prezentacija nije dobra. Ukoliko je naš cilj da klijent kupi proizvod, važno je samo da li će on to i uraditi posle ove prezentacije. Ako klijent ne izvrši kupovinu, mi treba da dalje menjamo svoje ponašanje dok ne postignemo ovaj cilj – prodaju proizvoda.

#3 NLP princip – Mapa nije teritorija

Mi percipiramo samo veoma mali deo sveta u kome živimo i na bazi te percepcije kreiramo subjektivno iskustvo – kreiramo sopstvenu „mapu“ koja opisuje našu realnost. Iako ih nekada izjednačavamo, realnost i naša percepcija realnosti su dva potpuno različita pojma.

Dakle, u NLP-u „mapa“ je metafora za našu predstavu o svetu a „teritorija“ je metafora za stvaran svet. „Mape“ ne delimo na tačne i pogrešne, već na manje ili više korisne i beskorisne u datom kontekstu.

Tokom života naša mapa realnosti se menja, nekad ulazimo u konflikt sa drugim ljudima zato što njihova mapa nije ni nalik našoj. Naša mapa sveta je određena načinom na koji gledamo svet. NLP nam nudi alate kojima možemo da, u određenom kontekstu, beskorisne mape zamenimo korisnim.

#4 NLP princip – Ljudi za sebe uvek biraju najbolju opciju

U svakoj situaciji izabraćemo najbolju opciju od onih koje su nam na raspolaganju. Možda ona dugoročno nije naš najbolji izbor, ali u datom trenutku na osnovu raspoloživih informacija i dosadašnjeg iskustva ona je najbolja! „Izbor“ je jedna od osnovnih vrednosti NLP-a, pa su i situacije sa višestrukim izborima visoko vrednovane. Ono što se obično smatra greškom (pogrešnim ponašanjem, loše izabranom opcijom) je samo naš subjektivni doživljaj. Ukoliko sebi i drugima omogućimo veći izbor različitih opcija, svakako ćemo izabrati najbolju.

#5 NLP princip – Iza svakog ponašanja krije se dobra namera

Iza svakog ponašanja, ma koliko ono bilo nefunkcionalno, čak i destruktivno, krije dobra namera. Svi znamo da je pušenje štetno po zdravlje, međutim dobra namera koja stoji iza toga je da postoji momenat uživanja ili smirivanja napetosti. Drastičniji primer je npr. pljačka banke – pljačkaš ima dobru nameru da sebi obezbedi lak i ugodan život.

Verovatno je svako od nas bar jednom u životu bio u situaciji da pomisli: „sve što uradim pokvarim“ ili „nikada ništa ne uradim kako bi trebalo“. Ipak, znajte da ste u datoj situaciji poželeli za sebe najbolje rešenje i imali ste dobru nameru da postignete određene stvari ali je vaše tadašnje iskustvo i informacije koje ste imali na raspolaganju učinilo da preduzete akcije nisu dale željeni rezultat.

Generalno je koristan koncept da se prilikom interakcije sa drugima potrudimo da prepoznamo dobru nameru koja stoji iza „čudnih“ izbora ili ponašanja.

#6 NLP princip – Um i telo čine celinu

Ovaj princip podržava model NLP-a koji kaže da misli, emocije i fiziologija čine celinu. Koliko puta vam se desilo da kada ste dobro raspoloženi ljudi sa kojima se svakodnevno viđate primete da dobro izgledate? Nasuprot tome, kada smo tužni ili depresivni, imamo veće šanse da navučemo neku prehladu. Imunobiologija proučava upravo vezu između našeg imunog sistema, naših misli i našeg emocionalnog stanja.

#7 NLP princip – Mi posedujemo sve resurse koji su nam neophodni da bismo napravili promenu

Ovaj princip kaže da se u nama nalazi rešenje potencijalnih problema, kao i izvor resursa potrebnih za bilo kakvu promenu. Jedna od najpoznatijih izjava Ričarda Bendlera vezana za ovaj princip je „Nikad nije kasno za srećno detinjstvo“.

U NLP-u se pretpostavlja da smo mi taj kritični element koji ostvaruje promenu, a ne neki spoljašnji faktori. Mi smo razlika koja pravi razliku. NLP nam samo pomaže da se „prisetimo“ resursa koji su u nama i nudi modele koji nam pomažu da tim resursima pristupimo. Čak i ako želimo npr. mnogo novca, promenu ili da ostvarimo cilj, mi smo ti koji moramo kreirati i preduzeti akcione korake koristeći sopstvene resurse za postizanje tog cilja.

#8 NLP princip – Kada nešto ne funkcioniše probaj nešto drugo

Hajde da to objasnimo najjednostavnijim primerom: ukoliko vaše dete na 6 različitih načina izbegava pranja zuba, na vama je da smislite barem 7 načina kojima ćete uspeti da ga uverite da to mora da uradi.

Uspeh je jedno od najopasnijih iskustava koje čovek može da doživi jer u takvim situacijama često nastavlja da ponavalja iste aktivnosti verujući da će mu doneti nove uspehe čak i kada su sve ostale okolnosti promenjene. Povezano sa ovim, malo drugačija verzija istog NLP principa kaže: „element sa najvećom fleksibilnošću u nekom sistemu biće u mogućnosti da kontroliše taj sistem“. Što više mogućnosti – to bolje. Situacije sa višestrukim izborima daju nam veći stepen slobode, što je jedna od osnova rasta i razvoja. Fleksibilnost znači moć, a moć znači odgovornost!

#9 NLP princip – Ako neko može nešto da uradi svako može to da nauči

Modelovanje je proces prepoznavanja veština i prenošenja na druge ljude. Sve veštine su sistematske, strukturirane i postoje obrasci za njihovo sticanje. Ipak, modelovanje ne znači i preuzimanje iskustva modela. NLP se bavi pravljenjem modela te „magije“ i zadržavanjem onih koji su najuspešniji. Dobar je onaj model kojim se postiže da i drugi ljudi najbolje moguće nauče da rade isto ono što je uradila i osoba koju su modelovali. Uz prvi princip koji smo ovde pomenuli „Iskustvo ima strukturu“ ovaj princip je osnova modelovanja.

#10 NLP princip – Ne postoji neuspeh, postoji rezultat

Možda ne postižemo uvek ono što smo želeli, ali uvek dobijamo neki rezultat. Rezultat će nam, bez obzira da li je pozitivan ili negativan, pomoći da sledeći put budemo bolji. Uspeh je rezultat iskustva. Iskustvo je rezultat ponavljanja i ponovnih pokušaja do kojih ne bi došlo da nismo doživeli inicijalni neuspeh. Tako da bez neuspeha ne možemo da imamo uspeh.