U zoni komfora nema rasta. Kako izaći iz iste?

Šta je zapravo zona komfora?

Zona komfora je psihološko stanje u kome se stvari čoveku čine poznatim i tada se osećaju lagodno, mogu da kontrolišu svoje okruženje, doživljavajući nizak nivo anksioznosti i stresa.

Pojednostavljeno – vaša zona komfora su situacije u kojima se vaše aktivnosti i ponašanja uklapaju u rutinu i obrazac koji umanjuje stres i rizik i pruža stanje mentalne sigurnosti.

Zona komfora je bila deo klasičnog psihološkog eksperimenta još pre jednog veka.  Davne 1908. godine psiholozi Robert M. Jerks i Džon D. Dodson objasnili su da je stanje relativnog komfora stvorilo stalan nivo performansi. Međutim, da bi se maksimizovale performanse, potrebno je stanje relativne anksioznosti – prostora u kome su nivoi stresa nešto viši od normalnog. Ovaj prostor se naziva „Optimalna anksioznost“ i nalazi se izvan naše zone udobnosti.

“Optimalna anksioznost” je mesto na kome vaša mentalna produktivnost i performanse dostižu vrhunac.

Svako ko se ikada naterao da pređe na sledeći nivo, napusti svoju komfor zonu ili postigne nešto, zna da kad se uđe u izazov, može da se postigne neverovatan rezultat. Više od nekoliko studija podupire ovu tvrdnju. Između ostalog u jednom od NLP principa stoji da situacije sa višestrukim izborima daju veći stepen slobode, što je jedna od osnova rasta i razvoja.

Međutim, prejako guranje može prouzrokovati i negativan rezultat i pojačati osećaj da je “bacanje sebe u vatru” ili izlazak iz zone komfora loš izbor. Kod ljudi je prirodna tendencija da se vrate u anksiozno neutralno – ugodno stanje, tzv. zonu komfora.

A šta zaista dobijate kada želite izaći iz komfor zone?

1. Bićete produktivniji 

Udobnost ubija produktivnost, jer bez osećaja nelagode koji proizlazi iz rokova i očekivanja gubi se ambicija da radite više i učite nove stvari.

2. Lakše ćete se nositi sa novim i neočekivanim promenama.

Ne možete se pretvarati da strah i neizvesnost ne postoje. Rizikujući i izazivajući sebe na stvari koje obično ne biste radili, možete da iskusite deo te nesigurnosti u kontrolisanom okruženju, kojim možete upravljati. Ako naučite da živite izvan zone komfora kada to vi odlučite, to vas može pripremiti za životne promene koje mogu biti neočekivane.

3. U budućnosti ćete lakše pomerati svoje granice.

Jednom kada počnete da izlazite iz zone komfora, vremenom postaje lakše. „Produktivna nelagodnost“, kako se naziva, postaje vam normalnija i spremni ste da se odgurnete dalje pre nego što se uljuljkate i opadne vam produktivnost.

4. Lakše ćete iskoristiti svoju kreativnost.

Poznato je da nas traženje novih iskustava, učenje novih veština i otvaranje vrata novim idejama nadahnjuju i obrazuju na način na koji malo šta drugo to čini. Čak i kratkoročno, pozitivno nelagodno iskustvo može nam pomoći da mozgamo, sagledamo stare probleme u novom svetlu i rešimo izazove novom energijom.

Prednosti koje dobijate nakon izlaska iz zone komfora su dugoročne. Tu je sveukupan rast koji dobijate kroz novo iskustvo, veštine koje učite, novu hranu koju isprobavate, novu zemlju koju posećujete itd. A tu su i mentalne koristi koje imate od širenja horizonta. Jedan od osnovnih principa NLP – fleksibilnost, kaže sledeće: Ako postupate onako kako ste oduvek postupali, dobićete ono što ste do sada dobijali. Ako vaši postupci ne donose željene rezultate, uradite nešto drugo.

Van zone komfora može vam biti dobro, ali je važno da jedan tas ne prevagne previše. Važno je zapamtiti da postoji razlika između vrste „kontrolisane anksioznosti“ o kojoj govorimo ovde i stvarne anksioznosti sa kojom se mnogi ljudi bore svakodnevno. Svačija zona komfora je različita i ono što može proširiti vaše vidike, nekog drugog može blokirati. Važno je prepoznati kod sebe šta je to što vas čini sigurnim i koliko ste spremni da odstupite i izađete iz te situacije.

Evo nekoliko predloga kako izaći iz zone komfora:

– Činite svakodnevne stvari drugačije

Krenite drugim putem do posla. Isprobajte novi restoran bez prethodne provere. Jedite vegetarijansku hranu nedelju ili mesec dana. Isprobajte novi operativni sistem. Rekalibrirajte svoju stvarnost. Potražite perspektivu koja proizilazi iz bilo koje promene, čak i ako je negativna. Nemojte da vas sputava ako stvari ne idu onako kako ste planirali.

– Ne žurite sa donošenjem odluka

Usporite, posmatrajte šta se dešava, odvojite vreme da protumačite ono što vidite, a zatim intervenišite. Razmislite, nemojte uvek reagovati „na prvu loptu“.

– Verujte sebi i donosite brze odluke

Dobro ste pročitali. Ponekad je poziv da se brzo reaguje dobar da se stvari pokrenu. To vam može pomoći da pokrenete neki lični projekat ili vas samo naučiti da verujete svom rasuđivanju. Takođe će vas naučiti da postoje i posledice, kako kod brzih, tako i kod sporih odluka.

– Krenite malim koracima

Potrebna je hrabrost da se istupi iz sigurne zone. Dobijate iste pogodnosti ako istupite odlučnim koracima kao i ako započnete polako. Prepoznajte svoje nedoumice, strahove i nesigurnosti, a zatim se suočite s njima korak po korak.

– Postoji mnogo drugih načina da proširite svoje lične granice

Da zaključimo…

Mogli biste naučiti novi jezik ili veštinu, povezati se sa ljudima koji vas inspirišu. Putovati, bilo da idete oko bloka ili širom sveta. Ako ste ceo život proživeli gledajući svet sa svojih ulaznih vrata, propuštate čitav univerzum. Kada napustite zonu komforu vi preuzimate odgovornost za postupke koje linite i posajete mnogo svesniji istih. NLP kaže – IZOŠTRITE SVOJA ČULA. Naša slika sveta odnosno slika realnosti dominantno zavisi od naše sposobnosti da primetimo svet oko nas. Ukoliko naši kanali za prijem informacija iz spoljašnjeg sveta nisu dovoljno otvoreni verovatno je i slika sveta koju imamo prilično siromašna.

Pokušavanje novih stvari nekada jeste teško. Da nije, izlazak iz vaše zone komfora bio bi lak i radili biste to sve vreme. Ali ne možete stalno ni živeti van nje. Treba da se vratiti s vremena na vreme da biste obradili svoja iskustva. Poslednje što želite je da novo i zanimljivo brzo postane uobičajeno i dosadno.
Poenta izlaska iz vaše zone komfora je prihvatanje novih iskustava i dostizanje tog stanja optimalne anksioznosti na kontrolisan, upravljan način, a ne da se stresirate. Odvojite vreme da razmislite o svojim iskustvima kako biste mogli iskoristiti benefite i primeniti ih na svoje svakodnevne aktivnosti. Zatim uradite nešto drugo, zanimljivo.

I naposletku – ne ograničavajte se na velika, ogromna iskustva. Možda vas meditacija izbaci iz zone komfora jednako kao nekoga bungee jumping. Cilj nije adrenalin – već želja da vidite za šta ste zaista sposobni.

“Ako imate samo jedan izbor u ponašanju, vi ste robot! Ako imate dva, zapadaćete u  ambivalencije! A ako imate tri – vi ste slobodan čovek!”

Ričard Bendler – tvorac NLP-a

Prijavite se na NLP Practitioner trening