V(arjača) 2.0 beta
Ova srećna žena u fotelji sam ja. Ako imate strpljenja da pročitate ovaj tekst do kraja otkriću vam tajnu svog srećnog, ispunjenog života i još boljeg braka. Imam 40 godina, muža, dvoje dece, fakultetsku diplomu i odgovoran posao. Svake godine idem na letovanje. Imam i kredit za stan koji muž i ja redovno otplaćujemo. Zato ne idemo na zimovanje i imamo samo jedan auto. Ipak, snalazimo se nekako. Najvažnije je da deca ne trpe.
Moj muž Suprug 2.0 nije na slici. Možda se pitate gde je? Nisam sigurna, ali znam da je tu negde, u kući, ako nije otišao da odveze ćeru na engleski. Pa naravno. Zašto je uopšte polagao vozački ispit ako dozvolu ne koristi s vremena na vreme? Osim toga, njega sport ni ne zanima previše, ako se izuzmu prenosi takmičenja u umetničkom klizanju na zimskoj Olimpijadi, a i to je svake četvrte godine, pa je podnošljivo. Suprug 2.0 u principu i nema vremena za tričarije kao što je gledanje televizije – i on ima odgovoran posao, a pri tome mora i da kuva, pegla, riba kupatilo, a nedeljom i nešto slatko da umesi. Dobar je on, kad se sve sabere, iako ponekad pomislim da sam u izboru svog bračnog partnera mogla da prođem i malo bolje. Mogla sam da se udam za nekog bogataša i imam kućnu pomoćnicu. Ali, nisam ja taj tip. Ne, ne. Udala sam se iz ljubavi. A i on voli mene. Čak se ni ne ljuti previše kad mu kažemo da je ručak presoljen, pregoreo ili da mu je štrudla uspela bolje prošli put. Pustim ga da izabere gde ćemo na letovanje i dva puta godišnje na rasprodaju u Ušću i – mirna Bosna.
Vidim neke od vas kako sumnjičavo vrtite glavama u neverici. Ne krivim vas. Osećam i kako se nad nekim glavama nadvija mračni oblak ljutnje uz određenu plimu sažaljenja prema nevdljivom 2.0. Gotovo da čujem i povike „nije fer“. Kažete da delite kućne obaveze, da ravnopravno učestvujete u vaspitanju dece, da suprug ne sme biti rob kuće nikada, pa čak ni u teškom periodu tranzicije kroz koji naša zemlja prolazi? Come ooon, žene. Priznajte da mi potajno zavidite. Ko vam je kriv što ste izabrale neupgrejdovane, starinske modele, patrijarhalno vapitane balkan bojeve? Svako je kovač svoje sreće i funkcioniše u okvirima koje prihvati. Ovo je 21. vek. Osim toga, suprug u svojoj upgrejdovanoj verziji jednostavno nije programiran da oseća umor. Majka mi je oduvek sa uzdahom govorila da mi, šta god u životu radila, varjača neće pobeći. Ha, ha!!! Varjača mi je, kao što vidite, pobegla. Dete nije, eno ga iza fotelje, vezano.
Da se razumemo, moja majka mene nije vezivala. Moja majka, patrijarhalno vaspitana Srpkinja koja je ruralnu sredinu zamenila suburbanom početkom srećnih sedamdesetih godina prošlog veka, svoj proces samooslobođenja i emancipacije videla je pre svega kao osobođenje od varjače, te moćne metafore za svu silu kućnih obaveza. Dok je bila na poslu, brat i ja smo se igrali na ulici. Sada su se vremena promenila, ulice su postale opasna mesta, a i dete je još malo. Kad poodraste, naučiću ga da navija za Zvezdu, ali mi neće biti krivo ni ako zbog vršnjačkog uticaja postane navijač Partizana. Kako pesnik reče, princip je isti, sve su ostalo nijanse. A što kaže naš narod – žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji. U to ime, živeli!
Ah, zamalo da zaboravim. Onima koji bi želeli da apgrejduju svog supruga i nose ga na blistavom licu kao ja svoju sreću, drugim rečima – kako se zapravo stiže do modela 2.0, pa čak i 3.0 za buduće generacije (deca su najvažnija, uvek treba misliti na decu!) savetujem da pročitaju najnovije istraživanje o dresuri pasa. Vaspitanje nije dresura, reći ćete. Slažem se da nije. Pas nije čovek i vice versa, iako ste hiljadu puta rekli da ste umorni kao pas. Ima nesto i u oponašanju modela. Elem, da se vratim dresuri. Postoji kliker metoda nagrade i kazne, klasično instrumentalno učenje – prihvatljive radnje se nagrađuju i principom prijatnosti ugrađuju u ponašanje. Na sreću, postoji i i metod imitacije koji, citiram: „uključuje incijalno uslovljavanje psa da obrati pažnju na svog vlasnika dok (vlasnik) izvršava radnju koju pas želi da nauči. Pas se dresira tako da pokuša da imitira radnju kada mu se kaže „uradi to“. Kraj citata. Pogađate koja je metoda uspešnija i zašto vam varjača nije pobegla. Bitno da je da vam je savest čista.
Marina Janjević